Цетиње – У протекле две деценије у Црној Гори обновљено је и изграђено око две стотине православних храмова.
– У питању је највеће црквено градитељство у историји ове државе – каже за „Политику” Јован Маркуш,публициста из Цетиња,који о овом феномену спрема летопис.
– Прелиставајући црквенуисторијску грађу дошао сам до сазнања да је највише православних цркава и манастира обновљено и саграђено у време митрополита Митрофана Бана,који је у владичанској столици Цетињског манастира провео 36 година,крајем 19. и почетком 20 века.Ради се о 239 објеката.Ако се има у виду да је период од 1990. до данашњих дана,који обрађујем,готово двоструко краћи,онда се слободно може рећи да је крај прошлог века и прва деценија трећег миленијума златни период црквеног градитељства Црне Горе– каже Маркуш.
По речима нашег саговорника највише је урађено у Грбљу и Паштровићима,подручјима уз јадранску обалу,где је и иначе било највише сакралних објеката.Само у Доњем Грбљу је обновљено 14,а у Паштровићима десетак цркава.У двадесетак грбаљских села данас одјекују звона у 64 цркве,као и у обновљеном манастиру Подластва,зборном месту Грбљана.Паштровићи имају шездесет сеоских цркава и седам манастира,углавном из немањићког периода,па их зову с правом приморска Света гора.Обновљене су и изграђене нове цркве у Црмници,Бјелопавлићима, никшићком крају,Морачи,у северном делу Црне Горе.
–Посебан подухват представља обнова зетске Свете горе.Реч је о манастирима Старчева Горица,Бешка,Морачник,Ком,Космач и Врањина на Скадарском језеру,које је озбиљно био угрозио зуб времена.И небрига–додајеМаркуш.
Највише времена и новца свакако је утрошено у изградњухрама Христовог васкрсења у Подгорици,најимпресивнијег објекта те врсте не само у Црној Гори.У току је изградња још два велика храма,слична овом,у Беранама и Бару.
–Велика обнова је уследила након враћања народа Црне Горе својој цркви и Митрополији црногорско-приморскојпочетком деведесетих.Градили су мештани,помагали добри људи из дијаспоре,као и општине.Понајвећу заслугу за све што је урађено до сада има архиепископ цетињски,митрополит црногорско-приморски,господин Амфилохије–наглашава Маркуш.
Јован Маркуш истиче да никада у Црној Гори није било толико монаха и свештенства.Он наводи пример женског манастира у Жупи никшићкој где је од тридесет монахиња њих 80 одсто са факултетском дипломом.Импресионира њихов рад у изради икона и керамичких предмета.Скит манастира Острог у Јован долу код Никшића,где се припремају монаси,представља праву оазу у камену.Маркуш истиче оца Јојила(Булатовића) који је у околини Колашина садобрим људима подигао три манастира.
Поред Митрополије црногорско-приморске у чијем саставу је највећи број црквених објеката,у Црној Гори успешно делују Епископија будимљанско-никшићка,чије је седиште у манастиру Ђурђеви ступови код Берана,као и Епархија милешевска,која је задужена за пљеваљски крај.
Саво Греговић
A Jovo, koji jezik najveći dio naroda govori kod nas, po popisu zadnjem? A koji nam je "zvanični" jezik? A koji će nam jezik đeca u školu učit? A kad se raspopovi "sljedbenici" zaleću u crkve i manastire SPC, pa policija ćera sveštenstvo SPC iz svojih crkava da bi puštila tu pogan unutra, što je to? Mogu li ja Primorac, Srbin da učim srpski u školi? Mogu li da ne glavoboljam kad krenem u cetinjski manastir, oću li dušu puštit, zbog one pogani? Kad se igra utakmica neka, smijem li srpsku zastavu ponjet? Probao je jedan, pa ga je policija išćerala napolje. Prst na čelo, Jovo, prvo, pa se onda pametan pravi! Otpozdrav s Primorja.
No comments:
Post a Comment