“I speak my mind… and not everyone likes that…”
Stewie Griffin, Family Guy (”Perfect Castaway”)
Već neko vreme želim da napišem tekst o ovoj tematici, ali sam to do ovog trenutka vešto izbegavala. Zašto? Dosadašnje blogersko iskustvo (a nije malo, 2 godine) me je naučilo da su ljudi sa ovih prostora prilično skloni ostrašćenim raspravama, bez obzira da li se radilo o politici, omiljenoj boji “eurokrema”, fudbalskoj repki ili gej paradi.
Kako sebe smatram osobom koja voli da polemiše, takav pristup ma kojoj temi smatram izuzetno pogubnim po zdravu diskusiju, ma o čemu da je reč. Jer, budimo realni, zbog čega bih se ja “cimala” i pisala nekoliko pasusa u kojima pažljivo i obazrivo iznosim svoje argumente, kada će neki flejmer u komentaru da se prosere, a da se pre toga nije ni potrudio šta je to šta ja zapravo želim da kažem. Zato, ako neki ostrašćeni flejmer čita ove redove (bolje reći, “preleće” preko njih), tražeći rečenicu koju će izvući iz konteksta, ne bi li elegantno izvršio defekaciju u komentaru, ja ga u tome ne mogu sprečiti, niti želim. Komentari neće biti moderisani i brisani – svaki komentar ću maziti i paziti, i čuvati kao spomenik. Spomenik ljudskoj gluposti, mudrosti, naivnosti, mržnji, toleranciji, netoleranciji, samoljublju, gordosti… kakogod.
A sad: dosta trolovanja. Da se vratim temi.
Mišljenja sam da je Jovan Ćirilov, jedan od retkih ljudi u Srbiji koje mogu nazvati intelektualcem, uradio više za “gej stvar” od bilo koje NVO ili grupice. Zašto? Zato što za razliku od tih organizacija koje svoj “raison d’etre” nalaze i crpe upravo u isticanju različitosti i svoje posebnosti, Ćirilov nikada nije dozovlio da to što je gej odredi njega kao osobu. Već godinama piše za NiN. Onaj “mračni, klerofašitički, nacionalistički, šovinistički, retrogradni” NiN. Postigao je čak i da oni konzervativniji u prvi plan istaknu njegov intelekt, a da na opasku da je on “gej” odgovore sa “pa šta?”
I, sad dolazimo do velikog pitanja: gej parada – za ili protiv. Kako stvari nikada nisam posmatrala kao “crne ili bele”, već u svemu vidim nijanse sive (kažu da je to dar), ja neću reći ni “za” ni “protiv”, već ću pitati “zašto?”Jednostavno, šta je svrha te parade?
Nisam lenja osoba, pa sam posetila i sajt predstojeće parade. I čitam njihovu platformu… Hajmo redom… “Dekonstrukcija patrijarhalnih struktura u našem društvu”. Ovde bih neobično cenila neko objašnjenje, pošto ja jesam “učena”, ali zaista ne znam šta su to “patrijarhalne strukture” i kako to misle da ih dekonstruišu paradom. Dalje, pravo na različitost. Ne razumem kako je ovo pravo uskraćeno, tj kako je to ispoljavanje različitosti sankcionisano od strane države? Zatim, imamo “antimilitarizam”. Propagiranje antimilitarizma u zemlji u kojoj više od pola reguruta vojni rok služe civilno, i čija vojska nema 5 upotrebljivih aviona je u najmanju ruku glupo. Da ne upotrebim neku grublju reč. A vezivanje pojmova kao što su antifašizam i antirasizam samo za LGBT pokret je u najmanju ruku kontraproduktivno. Platforma onda nudi niz pojmova i buzzwordsa koji se mogu naći što u Ustavu, što u političkim programima skoro svake parlamentarne stranke u Srbiji (solidarnost, ravnopravnosti, socijalna pravda). “Politička participacija” mi je posebno interesantna tačka, pošto mi nije baš najjasnije šta time želi da se kaže. Da li je cilj osnivanje političkih organizacija koje će u parlamentu zastupati gej interese? Ili možda zahtevanje da se zakonom odredi da, recimo, 10% svih poslanika moraju biti gej? Vodite računa, pozitivna diskriminacija je takođe diskriminacija. Iskreno, nisam upoznata sa programima svih političkih partija, ali nisam sigurna da je igde zabranjeno da u redovima imaju LGBT članstvo. “Pravo na samodefinisanje i samoidentifikaciju?” “Sloboda izbora seksualnih praksi?” Za ime Božije, šta je to uopšte? I gde je to zabranjeno??! Prosvetlite me! “Pravo na promenu pola?” To nikada nije bilo zabranjeno zakonom. Svašta. A ako se ono što je zakonom propisano ne sprovodi – izvol’te Narodnu Skupštinu, Vladu…
Eto. Nisam ni “za” ni “protiv”. Samo ne vidim svrhu. Da me ne shvatite pogrešno, nemam ništa protiv gejeva. Daleko bilo, da nije njih, ljudska civilizacija bi bila lišena nekih od najboljih dela muzike, književnosti, slikarstva, umetnosti uopšte… Ne mislim da je to stvar izbora. Takođe, ne mislim da je to bolest. Ali, da se ne lažemo, da je ceo svet gej, kako bi produžili vrstu? Znam da je to argument koji gej aktivnisti najviše mrze, ali jednostavno ne mogu da ga opovrgnu. Ali to ne znači da gej populacija ne postoji i da ne treba da uživa zaštitu zakona – ali ni veću, ni manju od svih nas ostalih.
I ceo koncept “ponosa” mi je potpuno neshvatljiv. Ja mogu da se ponosim na to što sam svojevremeno uspela da ubijem “desetku” iz Političke ekonomije, a da pre toga nisam spavala 6 dana, već sam samo bubala – to je MOJA zasluga. Mogu da se ponosim što sam dobrovoljni davalac krvi, i to već godinama. To je MOJ doprinos. I ponosim se time što ne jedem meso. To je stvar MOG izbora i to je MOJA žrtva. Ali se ne ponosim time što sam belkinja. Što sam strejt. Što imam smeđu kosu. Braon oči. Zašto? Zato što ja sa time nemam veze, takva sam se rodila. Zbog čega bih se onda ponosila nečim što nije plod mog truda i požrtvovanja?
Da zaokružim celu priču… Kažeš da si gej. Pa šta? Zabole me da li si gej. To je tvoja stvar. Šta radiš, sa kime radiš, i kako radiš, to je tvoja lična stvar. Zanima me kakav si čovek. Šta si uradio u svom životu? Čime imaš da se pohvališ? Ko su ti prijatelji? Ako je tvoja orijentacija ono što stavljaš u prvi plan i ono što de definiše… nije li to… tužno?
